Показать сокращенную информацию

Varga, Csabaen
Варга, Чабаru_RU
2015-11-02T04:28:48Z
2015-11-02T04:28:48Z
2015-10
https://elib.sfu-kras.ru/handle/2311/19820
Social science reconstruction is needed to explain our vital social issues in a theoretical manner. Conceptual differentiations which have laid the foundations of our scientific thought since the era of classical German philosophy (such as phenomenon and essence, or form and content, taken in their duality and/or final synthesis), provide unchangedly the turning points for our methodical thinking and abstract intellectual processing, in variations corresponding to the philosophy and methodology of sciences we cultivate in renewed forms today. The posthumously published synthesising work of GEORGE LUKÁCS made it clear that all social descriptions have to reckon with socialisation [Sozialisierung/Vergesellschaftlichung] – and with mediation/mediatedness [Vermittlung] within the womb of it – as an unbreakably and irreversibly progressing process, capable of erecting, through their historical accumulations, networks that are complex in themselves. This is the environment that provides the medium within which objectification [Objektivation/Objektivierung] can at all emerge and may turn into an overwhelming power in society, and which can produce, in the course of its self-development, the potential and the social reality of reification [Verdinglichung] that can yet be accepted as functional in social workings, and of alienation [Entfremdung] which is already to be seen as dysfunctional. It is known from the time of MAINE’s inquiry into The Ancient Law one and a half centuries ago at the latest that various kinds of social formalism have already developed since the earliest social formations on, in order to transform human practices and uses more secure and foreseeable, like repetitions within a systemic framework, that is, in order to make them more economical. Social science now designates this trend as conventionalisation, and symbolises and analyses it within the frame and in terms of speech-act theory as its master example. Notwithstanding the fact that LUKÁCS did not enter any such field of research, it is by far not a mere chance that by investigating mediations taking place between the social total complex and its partial complexes, he emphasised language and law as basic agents of mediation, that is, as ones having the sole function to mediate amongst whatever complexes. Social practices and uses (presupposing co-operation – and thereby also intersubjectivity – by their nature) raise, unavoidably for their theoretical explanation, the question once formulated by classical English philosophising as the dilemma of the separation and/or unity of ‘body’ and ‘soul’. For considering either the formal reconstruction of language (as achieved by SAUSSURE) or the simultaneously differing aspects of law (as revealed by both the clash between KELSEN and EHRLICH in their search for the law’s final criterion and POUND’s sociologism making the distinction between ‘law in books’ and ‘law in action’), analysis needs the presumption of some construction or constructed structure, on the one hand, albeit it is widely known that actual operation will always break it through, on the other. Otherwise speaking, practical operation is a kind of reconventionalisation which is going to be sublated [Aufhebung] at all times. This equals to saying that by incessantly preserving and transcending that which is a given [donné] to it, it will continuously make (in)novations as well according – as adapted – to its own timely needs. LUKÁCS once draw the conclusion (also by reinterpreting the debate between MARX and LASSALLE on the reception of Roman law) according to which it is the ontological perspective that is primordial vis-à-vis the relevance of any purely epistemological approach. Or, one who acts is driven at any time by his/her specifically individual conditions under the push of his/her recognition of pressing interests. Consequently, just because ideology/ideologisation is part of human societal existence, this is not simply an either true or false form of consciousness but one of the organic and necessary components of the ontology of social existence. To be short: the way we think in is part of what we truly are. Accordingly, so-called juristic world-view [juristische Weltbild], taken as the deontology of the legal profession, is not some accidental and external complementation to law but – be it, characterised as prevailing in ENGELS’ time, the case of European continental normativism or the Anglo-Saxon pragmatic casualism or case-law method (not to extend our exemplification to other legal traditions as well) – it is one of the original factors of what can be truly termed as the law’s social existence. Self-realising homogenisations are being built by the partial complexes on the heterogeneity of everyday practice unceasingly. It is the judicial process as particular reality-(re)construction from the analysis of which the author has arrived at the ontologising reformulation of autopoietic theory, originally drafted in Chile in explanation of the biological reproduction of cells. As the author concluded therefrom, that what is alleged as following social patterns is reproduction and production at the same time, an individual combination of preservation and (in)novation up to the point of its being recognised just as exemplary pattern-following by its hic et nunc social environment, and thereby also authenticated as a given instance of the reconventionalisation of the underlying convention. Or, in law, actual decision making can only be modelled by the logic of problem solving, with relatively open chances and within a relatively open referential frame, upon which the logic of justification is only building as added to the former phase to phase posteriorly, as a kind of feedback in test of control; all this running against the usual stand of legal theories which, dreaming about some mechanicity in pattern-following, are only able and willing to report on the implementation of the law’s textuality, its sheer realisation in practice. Again, the judicial decision is envisioned as a result concludingly drawn and derived from the letters of the law (in a manner similar to the inner necessity of chemical extraction) – consequently, insofar as the ‘right answer’ is reached, one without alternatives – , albeit there are no in-built necessities here. LUKÁCS may have been of the same opinion since he simply designated the settling of the conflict of involved interests through the law’s system of fulfilment [Verfüllungssystem] as manipulation. For comprehension [Verständnis] is again an autopoietical process itself, within the general scheme of any hermeneutic process (unless we think in the possibility of a Robinsonian being, already excluded by LUKÁCS): it will reach its given form as it will result from the social game (and its just-so-being [Gerade-So-Sein]) occurring in the given auditorium (PERELMAN). In point of principle, everyone may take part in it and everyone may contribute to forming it. The whole process will lead exactly to the result which is still defensible in the given environment as the actual resolution of the conflict of interests involved, just because this is the solution that can yet be successfully conventionalised, that is, recognised and acknowledged in the given medium and in the awareness of the predispositions commonly shared as the individually actualised instance of pattern-following. Accordingly, the personal responsibility of the decision maker (and, in the final analysis, the one of all us) is acutely prevalent in each case here as well. In fact, we are all accountable independently of the fact that, by transferring our responsibility to the quasi-automatic self-operation of our reified structures, we are not used to make it conscious as ascribable to us in person. This is because homogenisations are never self-propelling: they are nurtured in and by social heterogeneity. Just in the way as professional languages draw inspiration from language uses within the society’s general culture and professionals themselves are undivided humans in the fullness of their being, that what is known as the Ausdifferenzierung des Rechts (LUHMANN) can and shall only be realised in practice as reflected through our everyday considerations, that is, in the interest of them, moreover, in order just to implement them to an optimum feasible degree. In sum, we are unavoidably responsible for ourselves and for our human destiny, including, of course, the hows and whys, as well as the autonomy, by which we operate our constructs, humanly made for humans’ best useen
Реконструкция социальной науки необходима для теоретического объяснения наших жизненно важных социальных проблем. Концептуальные дифференциации, которые легли в основу нашей научной мысли начиная с эпохи классической немецкой философии (такие как феномен и его сущность, или форма и содержание, рассматриваемые в их дуализме и/ или заключительном синтезе), неизменно остаются поворотными точками для нашего методического мышления и абстрактной интеллектуальной обработки информации, относящиеся к философии и методологии наук, которыми мы сегодня занимаемся в новом формате. После посмертного объединенного издания работ Дьёрдя Лукача стало ясно, что все социальные описания должны принимать во внимание социализацию [Sozialisierung/ Vergesellschaftlichung] и посредничество [Vermittlung] в их истоках – как неразрывный и безвозвратно прогрессирующий процесс, способный возводить через свои исторические накопления сети, сложные сами по себе. Это окружение, которое создает среду для потенциального возникновения объективации [Objektivation/Objektivierung], которая может превратиться в всепоглощающую силу в обществе, и которое в ходе своего саморазвития создает потенциал и социальную реальность овеществления [Verdinglichung], что может быть принято в качестве эффективного в социальных условиях, и отчуждения [Entfremdung], которое уже может рассматриваться как неэффективное. С момента исследования Генри Мэна в работе ««Древнее право» полтора столетия назад известно, что различные виды социального формализма уже развиты начиная с самых ранних общественных формаций для того, чтобы сделать человеческие традиции и их использование более безопасными и предсказуемыми, как повторения в рамках системы, т.е. более экономичными. В социологии данная тенденция в настоящее время обозначается как конвенционализация, которую характеризуют и анализируют в рамках теории речевого акта, используя ее в качестве эталона. Несмотря на то что Лукач не затрагивал эти сферы в своих исследованиях, при изучении посредничества между социальным общим комплексом и его частичными комплексами он далеко не случайно подчеркнул, что язык и право являются основными субъектами посредничества, т.е. выполняют исключительную функцию посредника между любыми комплексами. Количество социальных традиций и их применение (по своей природе предполагающее сотрудничество и в этой связи межсубъективность) растет, независимо от их теоретического объяснения: вопрос, сформулированный однажды классической английской философией как дилемма разделения и/или единства «тела» и «души». Для рассмотрения формальной реконструкции языка (как предложил Соссюр) либо одновременно различных аспектов права (как было выявлено Кельзеном и Эрлихом в результате их спора в поиске окончательного критерия права и представлено в социологизме Паунда, различающего «закон в книге» и «закон в действии»), требуется допущение какой-либо конструкции или сконструированной структуры, с одной стороны, хотя, с другой стороны, широко известно, что фактическое применение всегда будет ломать ее. Иначе говоря, практическое применение является своего рода реконвенционализацией, которая будет упраздняться [Aufhebung] во все времена. Это равнозначно тому, что, постоянно сохраняя и превосходя то, что ему дано [donné], применение на практике всегда будет вносить (ин)новации, а также реализовывать своевременную адаптацию возникающим потребностям.Лукач однажды пришел к выводу (также интерпретируя дебаты между Марксом и Лассалем на тему принятия римского права), согласно которому это онтологическая перспектива, которая является первичной по отношению к актуальности любого чисто гносеологического подхода. Или же тот, кто совершает действие, в любое время руководствуется своими собственными индивидуальными условиями под давлением признания своих актуальных интересов. Следовательно, только потому, что идеология/идеологизация является частью существования человека в обществе, это не просто истинная или ложная форма сознания, но и один из органических и необходимых компонентов онтологии общественного бытия. Проще говоря, то, как мы думаем, является отчасти тем, что мы есть на самом деле. Соответственно, так называемое юридическое мировоззрение [Juristische Weltbild], принимаемое в качестве деонтологии юридической профессии, – это не какое-то случайное и внешнее дополнение к закону, но характеризуемый как преобладающий во времена Энгельса случай европейского континентального нормативизма или англосаксонского прагматического казуализма, или метод прецедентного права (не будем затрагивать другие примеры правовых традиций) - это один из первичных факторов, который можно по-настоящему назвать социальным существованием закона. Самореализуемые гомогенизации бесконечно надстраиваются над неоднородной повседневной практикой в виде частичностей. Это судебный процесс как отдельная реальность-(ре)конструкця, в ходе анализа которого автор пришел к онтологизации переформулировки автопоэтической теории, которая первоначально была разработана в Чили для объяснения биологического воспроизводства клеток. В этой связи автор отмечает, что то, что утверждается как социальные структуры, является одновременно как воспроизводством, так и производством, своеобразным сочетанием сохранения и (ин)новации до того момента, когда они признаются своей социальной средой в качестве показательного образца для подражания и, таким образом, также аутентифицируются как заданные экземпляры реконвенционализации базовых традиций. Или – по закону – фактическое принятие решений может быть смоделировано только логикой решения проблемы, с относительно открытыми шансами и в относительно открытой справочной форме, над которой логика обоснования надстраивается только как дополнение к предыдущей фазе для последующего формирования, как своего рода обратная связь. Все это работает против обычных правовых теорий, которые, мечтая хоть о какой- то механичности в следовании образцам, могут и готовы сообщать об осуществлении текстуальности права, его чистой реализации на практике. Опять же судебное решение определяется исходя из буквы закона (по аналогии с внутренней необходимостью химической экстракции), соответственно, поскольку «правильный ответ» получен, единственный и безальтернативный, никаких встроенных необходимостей здесь нет. Лукач, возможно, был того же мнения, так как он обозначил конфликт вовлеченных интересов при выполнении системы права [Verfüllungssystem] как обычную манипуляцию. Так как понимание [Verständnis] само по себе является автопоэтическим процессом, в рамках общей схемы любого герменевтического процесса (если мы не рассматриваем робинзонское бытие, которое Лукач уже исключил) оно достигнет своей заданной формы в результате социальной игры (и ее простого существования [Gerade-So-Sein]) в определенной аудитории (Перельман). Так, в частности, каждый может принять участие и каждый может внести свой вклад в его формирование. Весь процесс приведет именно к тому результату, который до сих пор является оправданным в данной среде как фактическое разрешение конфликта вовлеченных интересов, только потому, что это то решение, которое еще может быть успешно конвенционализировано, т.е. признано и принято в данной среде с пониманием общепризнанных предрасположенностей как индивидуальной формы следования шаблону. Соответственно, личная ответственность за принятие решений (и в конечном счете ответственность каждого из нас) присутствует в каждом случае. На самом деле мы все несем ответственность, независимо от того, что, перекладывая нашу ответственность на квазиавтоматическую самостоятельную работу наших абстрактных структур, мы не привыкли к тому, чтобы она была осознанной, в отличие от того, когда она приписывается нам лично. Это связано с тем, что гомогенизация никогда не будет самодвижущейся: она подпитывается социальной неоднородностью. Так же как профессиональные языки черпают вдохновение из использования языка в рамках общей культуры и сами специалисты являются цельными людьми в полноте своего бытия, т.е. то, что известно как разделение прав [Ausdifferenzierung des Rechts] (Луман), может и должно быть реализовано на практике как это отражено в наших повседневных рассуждениях, т.е. в их интересах и – более того – для того чтобы просто реализовать их до оптимальной возможной степени. В целом, мы неизбежно несем ответственность за себя и за нашу человеческую судьбу, включая вопросы «как и почему», а также автономию, которую мы даем нашим структурам, сделанным человеком на благо человекаru_RU
enen
Сибирский федеральный университет. Siberian Federal University.en
Журнал Сибирского федерального университета. Гуманитарные науки. Journal of Siberian Federal University. Humanities & Social Sciences;2015 8 (10)en
Georg Lukácsen
socialisation/mediationen
objectification/reification/alienationen
social formalismen
language/lawen
the law's construction/operationen
reconventionalisation as autopoiesisen
logic of problem-solving/justificationen
the law’s system of fulfilment and its manipulationen
discretion and personal responsibilityen
Дьёрдь Лукачru_RU
социализация/посредничествоru_RU
объективация/овеществление/ отчуждениеru_RU
социальный формализмru_RU
язык/законru_RU
построение/функционирование праваru_RU
реконвенционализация как самосотворениеru_RU
логика решения проблем/обоснованиеru_RU
система реализации права и управление ейru_RU
свобода действий и личная ответственностьru_RU
From the Ontology of Social Being to the Law’s Ontologyen
От онтологии общественного бытия к онтологии праваru_RU
Journal Article
Published Journal Article
Varga, Csaba:Pázmány Péter Catholic University 6 Postal Box, Budapest 8, 1428, Hungary; E-mail: varga@jak.ppke.huen
Варга, Чаба:Католический университет Петера Пазманя Венгрия, 1428, Будапешт 8, Почтовый ящик, 6ru_RU
2002-2017


Файлы в этом документе

Thumbnail

Данный элемент включен в следующие коллекции

Показать сокращенную информацию